Mora se obeležiti današnji dan...

Dragi, hronovci i vi koji niste, današnji dan se obeležava kao svetski dan hrane i hleba. To je prilika da se ukaže na značaj i doprinos različitih kultura svetskoj poljoprivredi i proizvodnji hrane, što pruža mogućnost za obezbeđivanje dovoljne količine hrane za celu svetsku populaciju. Hleb je, može se reći jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju. Hleb je danas "nasušna potreba", čiji se sastav neprestano usavršava i obogaćuje i uzdignut je gotovo do kulta, ne samo zbog tradicije i nezamenljivosti u ishrani, već i zato što sve više predstavlja odraz kulture življenja. 

Za ovaj dan ipak nisam hteo mnogo da eksperimentišem. Sto je sigurno, sigurno je...puf lepinjice!

Potrebno vam je:

3 čaše od kiselog mleka brašna (ja sam stavio 2 čaše ražanog i 1 čaša speltinog)

Kašičica sode bikarbone

Kašičica soli

Čaša kiselog mleka

Čaša od kiselog mleka kisele vode (ne prepuna već do prvog ruba)

Kašika limunovog soka

Priprema:

Prvo sam pomešao sve suve sastojke, zatim dodao vodu, kiselo mleko i limun. Sve lepo sjedinio (kašikom ili mikserom) i zamesio testo. Smesa treba da vam bude kompaktna, ni previse retka a ni gusta, takva da kada budete ređali na pleh ostane sa stoji i ne razliva se. Za to vreme sam uključio rernu da mi se dobro ugreje. Kašikom sam vadio smesu i stavljao je na podmazan pleh. Kada sam završio sa vađenjem smese i stavljanjem na pleh, odozgo sam posuo malo brašna, kako bi dobili na rustičnosti. Pleh sam ubacio u zagrejanu rernu. Pekli su se na 220 stepeni (sa ventilatorom) nekih 20-ak minuta. Dužina trajanja pečenja ipak zavisi od rerne, tako da proveravajte povremeno. 

Ne poznajem osobu kojoj nisu uspele i sa uživanjem konzumirale tako da toplo preporučujem onima koji su vešti i onima koji nisu, jednom rečju svima. Probajte jer vam sa sigurnošću tvrdim da su nezamenjive...i miris i ukus puf lepinjice!

Prijatno!