Spelta u zrnu |
Spelta je vrsta
prastare pšenice. Istorija spelte poznata je u Aziji 15000 godina p.n.e., a
arheološka istraživanja su pokazala da je spelta u Evropi uzgajana još u kasnom
Neolitu (2500-1700 god. p.n.e.) na području Alpa. U 18 veku naše ere Spelta
postaje vrlo važan proizvod u trgovinskoj razmeni zemalja. U toku 20-tog veka smanjio se uzgoj zbog malih prinosa u odnosu na druge ukrštene
pšenice, a pored toga žitarica sa ljuskom je bila teška za preradu.
Koristi se u
proizvodnji raznih vrsta peciva, testenina, kolača, itd. U novije
vreme Spelta se sve više uzgaja i doživljava pravu renesansu a naročito je cenjena kod raznih alergičara. Spelta daje proizvodima ukus orašastih plodova, tako da se može koristiti za povezivanje raznih
vrsta sosova, supa, itd. Brašno Spelte koristi se takođe i u mešavini sa
brašnom ostalih žitarica, npr. hleb od tri zrna (Spelta-Raž-Heljda), i sl.
Za razliku od pšenice,
Spelta raste u ljuski i u ljuski je zatvorena, tako da je bolje zaštićena u
odnosu na druge vrste pšenica i druge žitarice bez ljuske, ali je zato prerada
spelte skuplja jer postoji jedan proces prerade više, to jest ljuštenje ili
guljenje Spelte, pa tek onda mlevenje i dobijanje raznih mlinsko-pekarskih
proizvoda od Spelte.
Sve više se
Spelti pripisuje i naučno dokazuje velika uloga u zdravoj ishrani. Ljudi
koji imaju alergiju na pšenicu i proizvode od pšenice, mogu pšenicu
zameniti Speltom. Ne zaboravite da je Spelta srodna sa pšenicom i da
posjeduje gluten takođe, tako da ljudi koji su alergični na gluten, ne mogu zameniti pšenicu Speltom.
Brašno Spelte ima veći
procenat lepljivih materija nego obično brašno, tako da je vrlo pogodna
za proizvodnju testenina, kolača, sosova itd.
Prehrambeni kvaliteti
Za razliku od pšenice, gde vitalni nutritivi nestaju tokom
mlevenja kod spelte nutritivi ostaju u unutrašnjosti zrna. Međutim to ne
znači da se od nje dobija teška vekna. Zapravo suprotno je tačno.
Prava stvar je da se od nje pravi vrlo hranljiv, svetli
hleb orašastog ukusa. Upravo veliki procenat proteina omogućava dobro pečenje i
mekanu struktura koja se ne mrve pri sečenju.
Zdravstvene prednosti
Zbog visokog sadržaja vode, ona omogućava da se zrno brzo apsorbuje u
telu. Hranljivi sastojci su dostupni organizmu uz vrlo malo probavnog rada.
Spelta sadrži više proteina, masti i sirove celuloze od pšenice i ima velike količine vitamina B17. Sadrži i posebne ugljene hidrate
koji igraju odlučujuću ulogu u procesu zgrušnjavanja krvi i stimulacije imunog
sistema čime se povećava otpornost na infekcije.
Ukupan sadržaj proteina varira od 13.1 – 14.28% u zavisnosti
od klimatskih i zemljišnih uslova (veći od meke pšenice 10.5% i jara pešnice
9.1% ali i drugih pšenica 13.8%).
Udeo amino kiselina se razlikuje kod spelte i
pšenice, spelta sadrži više cistenina, izoleucina, leucina, metionina i
neurotransmitere, fenilalanina i triptofanina (od fenilalanina stvara se dopamin i dva hormona noradrenalin i adrenalin). Nedostatak dopamina - pod određenim uslovima - može izazvati Parkinsonovu bolest. Noradrenalin i adrenalin su odgovorni za dobro raspoloženje. Njihov nedostatak može dovesti do teške depresije. Oba hormona su odgovorna za regulaciju nivoa šećera u krvi. Triptofan pospešuje sintezu serotonina, odnosno hormona koji utiče na raspoloženje i psihičku ravnotežu. Zato korišćenje spelte u ishrani preventivno, čuva ljudski organizam od tih bolesti, jer osim toga jača i imunitet. Spelta je veoma bogata mineralnim materijama, mikroelementima i vitaminima. Ima znatno veći sadržaj vitamina B1 i B2 i nijacina od obične pšenice. Značajan je veoma visok sadržaj selena, čiji nedostatak doprinosi pojavi oboljenja od raka.)
Brojevi postaju značajniji kada pogledate prednost koju spelta
ima. Belo brašno spelte ima više proteina, pa su proizvodi od belog brašna
spelte korisniji od običnog pšeničnog brašna.
Spelta je bogata proteinima koji sadže svih deset
aminokiselina potrebnih za ljudski organizam. Ove aminokiseline su bitne jer telo nije sposobno da ih sintetizuje.
Spelta brašno |
smanjenja upale zglobova; sprečavanje poremećaja kose, kože i
noktiju; snižavanje holesterola; smanjenje masti u jetri; zaštite bubrega; smanjenje
iritacije bešike; relaksacije; smanjenje depresije i stresa; smanjenje migrene;
pomaganje imunom sistemu; apsorpciju kalcijuma; formiranje kolagena; proizvodnja enzima, antitela i hormona; prenos signala između ćelija
i mozga; održavanje budnosti; poboljšavanje memorije, digestivnog i
funkcionisanje crevnog trakta; koordinacije mišića; proizvodnje drugih
biohemijskih komponenata;
Spelta je zaista neverovatna, zbog:
visokog sadržaja belančevina, proteina: sadrži sve
esencijalne aminokiseline koje su potrebne ljudskom telu, visokog sadržaja
vitamina, složenih ugljenih hidrata, vlakana, lake probave.
Sve u svemu, trk do najbliže prodavnice zdrave hrane i zamenite
obično belo brašno speltom. Uradite nešto korisno za sebe!
Nutritivne vrednosti za 100 g
- Kalorija:338 kcal
- Proteina:14.6 g
- UH:70.2 g
- Masti:2.4 g
Zaista odlična i jako zdrava žitarica. Posijao sam je ove godine te je odnedavno i koristim u ishrani. Imam sjeme za prodati kao i brašno...
ReplyDelete