29 May 2016

Nataša Kostić:" Nisam kupovala ono što mi se dopada nego ono u šta mogu da uđem. A onda..."


Do jula 2008.godina sam imala oko 60 kg, bila fizički aktivna (nisam se bavila sportom ali sam zbog dece bila stalno u pokretu). Onda su počeli problemi sa bolovima u kičmi uslovljeni diskus herniom, zbog kojih sam morala mesecima da ležim i mirujem, pijem razne lekove i primam injekcije. Kao posledica toga kilogrami su počeli da se gomilaju. 2012.godine sam operisala diskus. Neko vreme sam bila fizički neaktivna i na medikamentoznoj terapiji usled čega su počeli problemi sa varenjem u smislu nadutosti, bolova u želucu...Lekari su mi govorili da je od lekova a na moje pitanje vezano za smanjenje kilaže savetovali su mi da sačekam da se hormoni, koji su bili poremećeni lekovima i injekcijama, sami stabilizuju. I tako sam dogurala do 83 kg na moju visinu od 164 cm. Više nisam kupovala ono što mi se dopada nego ono u šta mogu da uđem. A onda sam slučajno na internetu, naišla na naslov kako je neko skinuo 17 kg za tri meseca, Iskreno, bila sam ubeđena da je opet neki preparat u pitanju i nisam ni htela da pročitam o čemu se radi. A onda me je ženska radoznalost naterala da ipak, vidim šta j u pitanju. Pročitala sam tekst i ostala zbunjena, kako neko može da jede neograničeno i da mršavi. Rešila sam da probam, bez mnogo proučavanja, prvo da vidim da li mogu da jedem hleb koji nije pšenični i da poštujem razmak između obroka. Našla sam recept za raženi hleb, napravila ga i ponela na posao za doručak, uz to i barena jaja, šunku i salatu.Doručkovala sam onoliko koliko mi je trebalo da osetim sitost.To je bilo, prvi put, posle dugog vremena da posle doručka nisam osetila bolove i nadutost u želucu. Do kraja radnog vremena nisam osetila glad niti želju da nešto pojedem, ručala sam i večerala normalno. Tek onda sam počela da čitam malo više o sistemu upotrebe namirnica, pravilima i tražim recepte.Na početku je bilo i neuspelih recepata, prepečenog ili nepedovoljno pečenog hleba, ali sam s vremenom naučila kako koje brašno reaguje u testu, šta treba više a šta manje staviti u testo.Sad se uglavnom držim proverenih recepata. Volim, kad imam vremena, da napravim i nešto komplikovaniji obrok za doručak, da razvučem kore za pitu ili neko pecivo, ali zato za ručak uz meso ili ribu obavezno jedem svežu salatu, (bareno povrće uz meso ili ribu retko kad spremam - jednom nedeljno pire od karfiola ili kelerabe i to je sve od barenog povrća) a za večeru uz mnogo salate lagani protein tipa 2 belanca ili belo meso. Uglavnom biram jela za koja ne treba puno vremena za spremanje. U početku mi je falilo voće, kad god sam osetila potrebu za voćem tu je bila limunada sa nanom i đumbirom. Već posle dve nedelje me nijedne pantalone nisu stezale na pojasu, a onda su počeli i pozitivni komentari, prvo od koleginica i kolega na poslu pa zatim od ukućana. Prvi put sam stala na vagu posle mesec dana i bila sam više nego šokirana, 7 kg manje. Posle dva meseca sam bila lakša 14 kg. U trećem mesecu minus od tri kilograma ali sam najviše smanjila u obimu. Rešila sam da do Nove godine ne stajem na vagu. I tako sam Novu godinu dočekala sa 60 kilograma. Ono što bih napomenula je da sam za jednu svečanost htela da obučem haljinu koja mi godinama stoji u ormaru, obučena jednom davno. Nije mi se dopalo kako mi stoji zbog zaostalog "šlaufa" na stomaku i onda sam po savetu prijateljice izbacila mlečne proizvode i tako se za deset dana rešila viška sa stomaka. Od januara sam na vanrestriktivnom režimu i za tri meseca sam skinula još 2 kg. Umesto XXL veličine sad kupujem S pa čak i XS, opet nosim cipele 35-36 a ne 37-38, čak sam i naočare morala da zamenim pošto su mi stare prevelike. Čak mi se dešavalo da me ljudi ne prepoznaju, pomisle da je moja ćerka pa me pitaju "kako mi je mama" i tek kad dobiju odgovor ukapiraju s kim razgovaraju. U svakom slučaju ono što je najbitnije je da se ja osećam mnogo bolje, lakše, pozitivnije a primećujem i promene kod okoline, naravno ima i zluradih komentara ali se ne obazirem na njih. Za sada je još par osoba iz mog okruženja počelo sa hrono ishranom i zbog toga sam ponosna. Preporučila bih svakome da prouči i proba, ne samo gojaznim osobama nego i potpuno zdravima. Hrono ishrana je dobra zato što nema preskakanja obroka, jedu se zdrave namirnice u određenom vremenskom razmaku. Jeste da se nekih namirnica odričemo u restrikciji ali posle restrikcije može dosta toga da se jede, čak i slatkiši, naravno zdravi.


2 comments: