S obzirom da nisam čuo telefon
(alarm) i da me je probudilo sestrino drmusanje, od tog trenutka shvatio sam da
moja brzina mora da bude u petoj. Da ne bih izašao gladan i da ne bih započeo
dan sa zakasnelim doručkom imao sam toliko vremena da smućkam brzu pogaču.
Recept možete pogledati OVDE.
Vreme dok se pogača pekla iskoristio
sam za ličnu higijenu. Stan je zamirisao, izvadio sam pogaču i onako vruću sam
počeo da je seče i jedem. Nisam imao izbora. Da se ja pitam smazao bih je na
suvo, ali ipak to ne bi bilo kraljevski. Otvorio sam frižider, hvala Bogu pa
sam juče bio u nabavci i kupio puter, ajvar i dimnjena pileća prsa. Brzo to sve
upakovao i izjurio iz kuće. Kao po običaju, uvek nešto zaboravim, vratio sam se
da proverim da li je sve na svom mestu. Šta uradi žurba, rasejanost...Moj vam
je savet da ukoliko imate isti problem kao i ja, nesigurni ste u svoje radnje,
da prilikom isključivanja, zaključavanja i slično glasno sebi izgovorite npr.
"Vrata su zaključana!" Izgleda ludo i za "Lazu Lazarevića"
je, ali verujte mi vredi. Ljubim vas, a sada moram da žurim.
Prijatno!
.png "English"){kind=small}
0 komentara:
Postavi komentar