Ljubi me brzo žurim...

S obzirom da nisam čuo telefon (alarm) i da me je probudilo sestrino drmusanje, od tog trenutka shvatio sam da moja brzina mora da bude u petoj. Da ne bih izašao gladan i da ne bih započeo dan sa zakasnelim doručkom imao sam toliko vremena da smućkam brzu pogaču. 

Recept možete pogledati OVDE. 

Vreme dok se pogača pekla iskoristio sam za ličnu higijenu. Stan je zamirisao, izvadio sam pogaču i onako vruću sam počeo da je seče i jedem. Nisam imao izbora. Da se ja pitam smazao bih je na suvo, ali ipak to ne bi bilo kraljevski. Otvorio sam frižider, hvala Bogu pa sam juče bio u nabavci i kupio puter, ajvar i dimnjena pileća prsa. Brzo to sve upakovao i izjurio iz kuće. Kao po običaju, uvek nešto zaboravim, vratio sam se da proverim da li je sve na svom mestu. Šta uradi žurba, rasejanost...Moj vam je savet da ukoliko imate isti problem kao i ja, nesigurni ste u svoje radnje, da prilikom isključivanja, zaključavanja i slično glasno sebi izgovorite npr. "Vrata su zaključana!" Izgleda ludo i za "Lazu Lazarevića" je, ali verujte mi vredi. Ljubim vas, a sada moram da žurim.

Prijatno!