Od anonimusa do...ničeg važnog

Živimo u 21. veku, u vremenu kada nažalost ne postojiš ukoliko nemaš profile na društvenim mrežama. S jedne strane je to sasvim ok, a s druge i ne. Sve zavisi na koje načine im pristupate, koristite i kako ih posmatrate. Sa neke moje tačke gledišta, u promociji i popularizaciji nekog vašeg "brenda", i te kako može da posluži. Kada se već olako koristi, na dohvat ruke vam je i pre svega besplatno je, pamet u glavu i iskoristite to na adekvatn način. Ne gubite ništa, može samo da vam dobro posluži, pogotovo kao odskočna daska u pokretanju vlastitog biznisa pa i samog sebe. Danas je dobar marketing pola posla, da se ne lažemo. Na vama je samo da aktivirate maštu i na "konju" ste. Realno! Khm, bar ja na to tako gledam, ali 100 ljudi 100 ćudi.

Elem, da pređem na stvar. 

Pre jedno mesec dana pristigla mi je poruka na fejsbuku od voditelja sa jedne televizije. Pitate se kako me je pronašao. Dosadan uvod je zapravo i napisan zbog toga, društvene mreze su čudo. Pretpostavljate šta je u pitanju. Da, dobio sam poziv za gostovanje u emisiji. Iskreno, toga sam se najviše pribojavao. Jednostavno, nisam navikao na taj vid eksponiranja, ne prijaju mi kamere. Prosto rečeno imam tremu. Najgluplju moguću stvar koju čovek poseduje i nikada mi neće biti jasno kako je iskontrolisati. Hmmmm, more da sam drmnuo pre toga par čašica rakije, sve bi išlo kao po ledu. Ehhh, gde mi je pamet bila.

Nego, moram vam priznati da sam dugo razmišljao i dvoumio se. Ali kako se šansa pruža samo jednom, ta ponuda je ipak bila prihvaćene. S obzirom da se radilo o HronoMan-u i prezentovanju onoga sta ja volim, to "Da" je moralo da bude. Sada mi dođe da zadavim sebe. Najveći plus u svemu tome je što sam kao bogatiji za jedno iskustvo. A ako gledam na drugi način, "bljak" način, ceo život ću biti...Ma život teče dalje!

Međutim, verovatno bih se kasnije i kajao da nisam otišao. Pored toga što sam upoznao divne ljude, naučio sam i dosta toga. Posmatraću sve ovo kao jednu veeeeeliku školu.

***

 "Auuuu što je škola zgodna leči lenjist i samoću..." 

***

Mozak ćao! To je taj moj čuveni bag, kada u sred "ozbiljne" priče počnem da pravim pošalice i pevam gluposti. Nikada neću odrasti. Gledajte to kao na neku moju improvizovanu "dramsku" pauzu,  još bolje kao reklamicu. (Smeh)

Skrenuo sam sa teme sada... htedoh reći, da je sklop ljudi koje sam upoznao gostujući tamo bio divan. Toliko dobrih ljudi na jednom mestu, prosto neverovatno. Da mi je to neko pričao ne bih mu poverovao. Sve u svemu bilo je ok, ali moglo je i dosta bolje. Teši me to što sam još uvek "mlad"...auuu, kako to "mlad" dobro zvuči...a iskustvo se stiče godinama. Godinama. I opet godinama. 

***

"Godinama bojim ovaj život siv, godinama..."

***

Čovek se uči dok je živ, pa se nadam da ću i ja kroz život još mnogo proći i naučiti.

Hteo bih da podelim sa vama  još nešto. U pitanju je jedan poklon, zapravo knjiga, zanimljivog sadržaja: "Đumbir devojka", "Dor(ć)čolac", "Lubenica bez snova", "Kako pojesti kilo svilenih bombona"... i još boljeg stila pisanja.

Morate priznati da su naslovi originalni, prosto mame ljude na čitanje. Moja topla preporuka, a nećete se prevariti ako je budete imali i u svojoj biblioteci.

Hvala još jednom svima na svemu.

Jedan je život i uživajte u njemu!

P.S. Izvinjavam se što sam ovaj put skrenuo sa teme, ali HronoMan-ovo prvo gostovanje, kakvo god ono bilo, moralo je naći svoje mesto na blogu.

Prijatan dan vam želim.